Sreli smo se,
Dok su drugi ziveli u nama.
U tebi nepomicno Ona,
U meni On,
Umire i radja se iznova.
Moj feniks
I tvoja amajlija.
Sreli smo se
U pozajmljenom vremenu
Nasih vlasnika
U kom si ti
Paralisao trenutak,
Nepomicniji od tvoje dame
Za slobodan let mog feniksa.
Sta je mladost
Naspram zene
Sa teskim koferom
Punim secanja,
A sta je zelja za zivotom
Naspram neprezaljenih gresaka.
I ko bi rekao da odgovori su nemi
Dok se gledamo na sav glas.
Tu na ramenu tvom,
Osluskujem kako
Upozorava te nemir;
Ako prevari te pozuda
I zaboravis na zrele plodove,
U vihoru prolaznosti
Imam za tebe
Jos nesto ispod koze.

Advertisements